СИМПОСИОН У ЛАЗАРЕВЦУ

Црквена Општина Лазаревац је, прослављајући свог црквеног заштитника, светог великомученика Димитрија, и обележавајући годишњицу колубарске битке, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, организовала теолошко-научни скуп о улози и месту парохијске заједнице у савременом друштву. Поред еминентних теолога, професора београдског Православног богословског факултета, Г. др Игнатија, епископа браничевског, др Радована Биговића и др Зорана Крстића, учествовали су и министри у Влади Србије, вера проф. др Милан Радуловић и за рад и социјалну политику и запошљавање Слободан Лаловић, као и владика подручни Јован који је био и први домаћин овог скупа.

Ово сабрање је започело светом Литургијом коју је у препуном лазаревачком храму светог великомученика Димитрија , служио епископ шумадијски Г. Јован. После отварања симпосиона и уводне речи старешине храма јереја Марка Митића, у којој нас је подсетио на мотиве организовања оваквог скупа, а то су промишљање и саветовање при креирању црквеног живота, окупљенима су се обратили владика Јован благосиљајући овај скуп, као и председник општине лазаревац Бранко Борић.

Најпре је о цркви и цивилном друштву говорио министар за рад и социјалну политику, Слободан Лаловић, истичући како се наша држава залаже за савремене тековине у уређивању односа са верским заједницама али и за препознавање доприноса појединих цркава а нарочито православне, одређеним друштвеним, државним и националним интересима.

Цркву је у јавни живот вратио верујући народ, рекао је министар вера др. Милан Радуловић, наглашавајући чињеницу да је Црква најјача организација народа.Већи део излагања је посветио разлагању новог, у припреми, закона о верским заједницама и недоумицама које прате реализацију овог пројекта. Посебно је нагласио притисак и наметнуте обавезе моћних европских демократских држава, да све бивше комунистичке земље морају имати закон који изједначава све верске заједнице, не уважавајући посебно место у историји неке традиционалне цркве, у нашем случају Српске православне цркве. Министар је покушао да објасни да у Србији јесу сви равноправни али не и једнаки, јер Српска православна црква је једина државотворна и културотворна верска заједница на овим просторима. Своје излагање је завршио речима да нећемо прихватити закон који нам диктирају Американци.

Епископ браничевски др Игнатије Мидић је говорио о идентитету Цркве, говорећи о Цркви као Евхаристијској заједни која има конкретну структуру-првога, епископа као предстојатеља кога окружују свештеници, ђакони и народ Божији. Овом структуром она пројављује Царство Божије. Црква је заједница слободне љубави, ничим условљене, ни природом, ни биологијом, ни идеологијом, нагласио је преосвећени владика.

Као увод у реферат о црквеном поретку, протојереј ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу и доцент православног богословског факултета у Београду, поставио је питање- са којих основа Црква данас треба да делује у друштву. Ако Црква успе, каже др Крстић , да одговори на кључно питање о свом идентитету, онда друштву чини најбољу услугу. Задатак Цркве у историји и у друштву је да одговара на онтолошка питања, да се бави проблемом смрти и превазилажењем исте. Своје излагање је завршио констатацијом, да морамо водити пре свега рачуна да не урушавамо црквени поредак јер тако замагљујемо икону Царства Божијег, што је пресудно за наше спасење.

Протојереј професор др Радован Биговић је у свом излагању указао на многа искушења која нарушавају ваљано устројство парохије, а то су религијско-црквени индивидуализам, тражење од Цркве приватних услуга и задовољавања неких лажних духовних потреба, отуђење (карактеристично за велике градове), чињеница да савремени начин живота подразумева рад недељом, увођење националног питања у Цркву и естетизација. За оваква искушења др Биговић је понудио и могућа конкретна решења, која је свео на потребу сведочења у Цркви, на потребу аскезе и подвига који види у отварању према другоме. Вашно место даје и неопходној припреми за улазак у Цркву.

На крају овог, за историју Цркве у Шумадији важног дана, у лазаревачком храму светог великомученика Димитрија, одржан је донаторски концерт хора Обилић, под управом Даринке Матић Маровић, како би се обезбедила конкретна средства за рестаурацију крипте ове црквеу којој су сахрањене десетине хиљада погинулих српских и аустроугарских војника у Колубарској бици.

Епископ Јован је у знак признања за све што чине за Српску православну цркву уопште, али и за њено постојање у Шумадији, министрима у Влади Србије, Милану Радуловићу и Слободану Лаловићу, уручио у Лазаревцу у току симпосиона, највише одликовање Шумадијске епархије, орден Светог Симеона Мироточивог.