КАКО ПОМОЋИ ДЕЦИ ДА ОДРАСТУ

Сарадња Градске и Црквене општине Лазаревац и Општинског саветовалишта за болести зависности изнедрила је још једну у низу трибина, на тему проблема младих људи и њихових породица. „Време у коме живимо намеће потребу да будемо будни свакога дана и да учимо стално, управо из тих разлога и тема која је данас на програму јесте актуелна, јер просто нас време гази. Ми живимо у једном великом техничко – технолошком изазову у коме техника прети да пороби човека, да пороби пре свега људски ум, односно нашу душу…”. Овим речима је предавач, господин Влајко Пановић, угледни психолог са ВМА, започео трибину на тему „Како помоћи деци да одрасту?”.

Господин Пановић је већ једном говорио пред Лазаревчанима и то о болестима зависности, односно о свом искуству везаном за рад у „Земљи живих”, центру за рехабилитацију зависника, који већ низ година функционише у Ченеју, надомак манастира Ковиљ, а који води владика јегарски Порфирије са стручним сарадницима. Овога пута ослонио се на богато искуство које је стекао током година рада са адолесцентима који имају проблеме у одрастању.

Време у коме живимо је, управо, до те мере набијено садржајима и информацијама, да деца јако тешко успевају да направе праве изборе и мислим да читава наша помоћ треба да иде у том правцу, како да помогнемо деци да развију своје потенцијале, које нам је Бог дао свима… Ја увек поставим питања себи, а и свим онима пред којима причам, Зашто ми не успевамо да научимо нашу децу да заволе живот и да заволе своје тело? Зашто они на прагу одрастања убијају себе? Како то мислим? Па, знате, већ у основној школи имамо и дуван, имамо алкохол, имамо нажалост много наркотика, имамо оно што они кажу празног провођења времена, „блејања”, „зујања”, „кулирања”, дакле „убијања” времена. Ми сви треба да се смрзнемо над тим вокабуларом…“.

Иако је предходно напоменуо да на ова питања никада није добио адекватан одговор и да не верује ни да ће га вечерас добити, господин Пановић је изложио и конкретна решења за поједине животне проблеме, посебно оне које се дешавају унутар породице приликом слабе или лоше комуникације.

Након 50-ак минута излагања, током којих је предавач успео да потпуно „окупира” пажњу присутних, уследио је и уобичајен дијалог са посетиоцима, који су веома били заинтересовани да изнесу и своја мишљења и искуства на ову тему.