ВЛАДИКА У РУДОВЦИМА
У суботу, 24. октобра 2026. године, када Црква прославља Светог апостола Филипа, ђакона и Светог Теофана Начертаног, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је архијерејску Литургију у месту Рудовци, надомак Лазаревца у колубарско-посавском намесништву. Митрополиту су саслуживали: игуман Евстатије (Драгојевић), протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протојереј Милан Матић, као и протођакони Иван Гашић и Никола Урошевић. За благољепије сабрања потрудили су се Српски Православни Појци. Митрополит Јован обратио се окупљеним верницима поучном беседом, тумачећи прочитано јеванђелско зачало:
“ У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре,
Бог се највише радује нама када се сабирамо у својим храмовима, у својим црквама на светим богослужењима, а посебно када се сабирамо на светој литургији. Јер кад се сабирамо на светој литургији, подразумева се, браћо и сестре, да ћемо се ми и причестити на тој литургији и да ћемо тако доћи у најприснији однос са Богом. Јер кроз свету тајну причешћа ми примамо Бога у себе. Ми се, браћо и сестре, сједињујемо са Богом. А има ли ишта веће, важније, драгоценије него да се сјединимо са Богом, браћо и сестре? Литургија, како нас уче свети оци и црква, јесте предукус Царства Божијега. Зато треба да нас просто, како бих рекао, обузме то осећање кад смо на литургији, браћо и сестре, да смо ми у ствари већ — да тако кажем — једном ногом у Царству Божијем. А кад човек уђе или дође на врата Царства Божијега, он треба све да остави иза себе. Да остави прво себе свога грешног човека. Да остави всех својих… својих недостатака које има и да само, сав се преда Богу. Онако како и чујемо скоро на свим богослужењима: „Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.“ Ми се сабирамо на литургију, браћо и сестре, да чујемо реч Божију. Другим речима, да чујемо Јеванђеље. И ево, данашње Јеванђеље нам говори о избору 70-орице малих, како ми кажемо, апостола, пошто имамо 12 великих, Христос је овом приликом изабрао још 70 апостола. И зашто их је изабрао? Па управо да иду да проповедају Јеванђеље. Да проповедају Христа, браћо и сестре. Да проповедају реч Божију. Но, нису само апостоли дужни, да тако кажем, да проповедају Јеванђеље. Треба да ми размислимо о себи, ми крштени људи. Ми смо у малом апостоли. И ми смо дужни да проповедамо Јеванђеље, да проповедамо Царство Божије. Апостоли, они јесу речима проповедали Јеванђеље, али су они, браћо и сестре, живели Јеванђеље. И зато њихова блага вест коју су они ширили кроз народ, ево и до дана данашњега је заиста остала најрадоснија, најлепша, најблаженија реч и тако ће бити до краја света и века. Али како ћемо ми који смо, кажем, крштени, који у ствари јесмо апостоли, како ћемо да проповедамо Јеванђеље кад не живимо Јеванђеље? Како ћемо да проповедамо Јеванђеље кад ретко када узмемо Јеванђеље у руке и читамо га? То се не односи само на вас, браћо и сестре, као лаике, него и на нас свештенике. Јер ако ја узмем само Јеванђеље, читам га онда, тај одељак, кад служим литургију, то није испуњавање Јеванђеља. А онај који чита Јеванђеље са побожношћу, са страхопоштовањем, са молитвеношћу, браћо и сестре, он заиста, тај човек, види себе онакав какав јесте. А ми све себе некако улепшавамо, да тако кажем. Све хоћемо да се надмудримо и да се покажемо на другима што ћемо само причати. Причати је једнo, а творити је друго, браћо и сестре. Али овај избор 70 апостола о којима говори данашње Јеванђеље, браћо и сестре, говори нам да је било много оних који требају да чују реч Божију, а сам Господ је рекао, браћо и сестре: „Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих.“ Ми користимо хлеб за наш телесни живот, је л’ тако? Треба телу дати оно што му треба. Ако не једемо, ослабићемо. А када нам ослаби тело, онда ћемо онемоћати и да се молимо, и да постимо, и све тако даље, браћо и сестре. Дакле, телу треба да дамо храну, али треба да дамо и души храну, браћо и сестре. Душа се не храни хлебом и месом, душа се храни Христом. И зато је то наше причешће, кад се причешћујемо, драги моји, ми тиме хранимо душу своју. Хранимо свој духовни живот ако га нисмо потиснули тамо, а само ставили, како бих рекао, нагласак на спољашњи живот. Дакле, браћо и сестре, апостолима је, као што рекох, дато да проповедају реч Божију, стога је Христос и рекао у данашњем Јеванђељу: „Жетве је много, а посланика је мало.“ И Господ данас каже: „Молите се господару да пошаље жетеоце на њиву.“ Дакле, шта значи ово „жетве је много, а посланика мало“? То јесте: много је људи, браћо и сестре, гладних и жедних речи Божије, гладних и жедних хлеба живота и жедних воде живота. Али човек треба да осети ту духовну глад. Ми не мислимо кад ћемо да огладнимо, је л’ тако, него сам наш организам нам каже: сад си гладан, треба да узмеш да се поткрепиш. Е, тако треба да дођемо у стање, браћо и сестре, духа, да нам то духовно стање каже: Јоване, Петре, Милојка, сад је време да тражиш и да узмеш храну духовну, то јест да узмеш Христа, да нахраниш Христом и душу и тело, браћо и сестре.То може само онај хришћанин који заиста живи хришћанским животом. Дакле, браћо и сестре, и зато Господ каже: „Молите се“, јер каже, молитвама је дата за општење са Богом. Зато свети оци кажу да је молитва побожан разговор душе човекове са Богом. Дакле, нама је молитва дата да ми разговарамо са Богом. Онај који се моли, али који се моли целим својим бићем, не само на језику и на устама, браћо, него који живи молитвом, тај који се моли, он зна да разговара са Богом. Дух Свети просвећује му разум. Он осећа да са молитвом разговара са Богом као што разговара пријатељ са пријатељем. А ми немамо већег пријатеља. Имамо, хвала Богу, у свом роду и у свом народу пријатеља доста, али једини прави наш пријатељ јесте Господ наш Исус Христос. И ако ми до тог нашег пријатеља кога имамо, да ли у телесној вези или било којој духовној, ако не идемо ка њему, то није право пријатељство. То је пријатељство од данас до сутра. Дакле, браћо и сестре, ове Христове речи које кажу да нам је молитва дата за општење са Богом, говоре нам да се молимо искрено Богу, да добијемо праве пастире. Односно, да добијемо свештенике, како бисмо ми данас рекли, је л’ тако?А шта пастири треба да раде? Да се троструко више моле за свој народ који им је црква дала и поверила! Да бди над својим народом! Да се моли! Да се моли Богу да га Бог просветли како би могао да просветли и онај народ коме му је црква дала. Дакле, браћо и сестре, пастири, кажем, треба да се моле да реч Божија уђе у срца верних. Или, како то каже на једном месту Свети апостол Павле, а он каже, браћо и сестре: „Реч ваша да бива свагда у благодати.“ И не само у благодати, него каже да реч ваша буде сољу зачињена. Да знате како вам свакоме треба дати одговор. Со, видимо за шта служи, је л’: да се не кваре људи. А со је то, то је тај квасац, јеванђељски квасац. Јер ако немамо тог јеванђељског квасца у нама, браћо и сестре, иструлићемо. Иструлићемо, браћо и сестре. У исто време ово нам говори да и наша свакодневна реч — зато и каже: „Реч ваша да буде у благодати“ — да наша свакодневна реч коју изговарамо треба да буде у благодати. То јест, у Христу и по Христу, браћо и сестре. Дакле, а реч наша биће увек у благодати ако мудро живимо и испуњавамо време јеванђељском садржином. А кад испуњавамо реч јеванђељском садржином, браћо и сестре, онда ми нашу реч испуњавамо силом Божијом. А реч… је велика. Све бива на реч. И рече Бог: „Да буде светлост“, и би светлост. И рече Бог: „Да буде тама“, и би тама. Све на реч. Ми данас, чини ми се, опростите, себи то говорим, полако дотичемо се тих речи, па не пазимо ни шта говоримо ни како говоримо. Да ли су те речи од користи ономе коме говорим или говорим речи да бих се ја надмудрио, како знам да причам… Причати је лако, али треба знати шта треба причати, браћо и сестре. Дакле, браћо и сестре, само ће тако реч наша бити не у мудрости људској, него у сили Божијој, као што већ рекох, и да би нам све било у сили Божијој, нама је потребна шта — вера, браћо и сестре. Која вера? Она вера коју претачемо у дела. Која делима потврђујемо нашу веру. Јер вера без дела је мртва, а и дела без вере су мртва. Јер ако чиним добра дела, а није то у славу Божију, није то на опште добро ближњега нашега, то добро није на добро, браћо и сестре. Зато Свети Симеон Солунски каже, то често говорим: „И добро кад се не учини на добар начин, није добро.“ А све нас то, браћо и сестре, подсећа да будемо стражари и над својим речима и над својим језиком. Јер опет Апостол Павле то каже: „Онај хришћанин који не обуздава језика свога, његова је побожност лажна.“ То каже Апостол Павле, браћо и сестре. Његова је побожност лажна. А то је наш народ другачије превео, на свој начин, али на јеванђељски начин.„Е“, каже, „онај човек прича, он је пустио језик…“ смем да употребим ону реч нашу „да му млатара“. Причам да бих причао. А шта причам, то већ ме не интересује. Дакле, браћо и сестре, зато нам треба, као што рекох, вера, јер вера по својој садржини, вера је несравњиво и шира и дубља од сваке људске мудрости. И од сваког људског знања, и вером људи постају божански силни. Постају божански моћни, и зато Христос каже: „Све је могуће ономе који има веру.“ Али веру, браћо и сестре, треба да спознамо. Веру треба да научимо. А то је велика наука, научити се вери, браћо и сестре. То је велика наука. Свако од нас ко би нас сад питао да ли ми верујемо у Бога, ми ћемо да кажемо да верујемо, је л’ тако, и хвала Богу што тако кажемо. Али да ли знамо шта је вера? Да је вера изнад разума, браћо и сестре, људскога. Да вером у ствари ми усељавамо Бога у себе. И каква нам је вера, такав нам је живот. Такво нам је и понашање. Тако се понашамо, тако говоримо, тако радимо, браћо и сестре. Дакле, кад имамо веру у Бога, онда смо ми Богом јаки, браћо и сестре, стога нема греха, нема смрти, нема зла који може савладати Христовог човека који верује. И кад паднемо — а људи смо, грешни смо, нисмо светитељи, нисмо свеци што каже наш народ — али и кад имамо веру и кад паднемо, онда ћемо и у том паду признати да смо пали. А кад признам да сам пао и видим да сам пао и осетио сам да сам пао, па шта ради човек који је осетио да је пао, а не може да устане? Па тражи помоћ, је л’ тако? Пружа руку ко ће да му дадне руку да помогне да устане. Е, ми треба увек да држимо испружене руке, јер Господ Христос изнад нас увек држи испружене руке да бисмо се ми ухватили за његову руку, да би нас он извукао… подигао када паднемо. Често такође говорим да нема провале, нема пада у којој човек може да падне толико дубоко, а да се Бог неће сагети да га подигне, само треба да тражимо. И опет понављам и себи и вама: да будемо свесни да смо пали, да смо погрешили, да признамо да смо погрешили, браћо и сестре. Величина је у признању да сам пао, а не у томе што ћу да оправдавам свој пад, а грех увек тражи оправдање, браћо и сестре. Дакле, браћо и сестре, Апостол Павле нам каже да мудро живимо, каже: „Јер су дани зли.“ Као да је сад Апостол Павле ову реченицу написао. Јесу дани зли. Погледајте како је зло завладало у роду људском.bПогледајте како се нико не сети да се бори за мир. Видите, сви народи се боре за рат, спремају се за рат. А шта у рату бива? Убија се. Ко је јачи, он побеђује. А ми, имамо ли право било кога да убијемо, браћо и сестре? Па немамо. Никоме нисмо дали живот, ни себи нисмо дали живот, Бог нам је дао живот преко наших родитеља, али живот је у Богу. А оно што ниси дао другоме, немаш право да му узимаш и немаш право да му тражиш, браћо и сестре. Само имаш право да тражиш оно што дајеш другоме. Ако му дајеш љубав, имаш и право да тражиш љубав, али коју љубав — жртвену. Не ону љубав трговачку, да тако кажем: дајем љубав да би ми се вратило, не. Љубав се даје да се не очекује ништа заузврат. Е, кад не очекујеш, онда се љубав узвраћа. Дакле, браћо и сестре, прави услови да се права мудрост пронађе јесте да се дух људски ослободи обмане. Да се ослободимо обмане, да се ослобађамо лажи. Да се ослободимо, браћо и сестре, греха, да се ослобађамо греха, да се ослобађамо гордости, да се ослобађамо саможивости и самохвалисавости. Пуна су нам уста кад треба себи да хвалимо, а кад треба да похвалимо другога, стегне нам се и усне и језик нам се стегне, браћо и сестре. Дакле, браћо и сестре, да се ослобађамо самозатворености. Да нам врата нашег срца буду отворена за свакога ближњега, па нека је он најгори.То није моје и твоје да процењујемо какав је ко. Моје и твоје је да процењујемо себе. Јер ми ћемо данас, на пример, осудити неког човека или злочинца због греха што је нешто учинио, и ти ниси осудио његов грех у ствари, него са грехом осудио човека. Осудио сам данас другог човека, а ја ћу сутра пасти у много тежи грех, браћо и сестре. Па онда шта? Шта сам учинио? Је л’ то на спасење? Није, браћо и сестре, јер како каже опет Апостол Павле: „Сваки који грех чини, он је“, каже, „роб греху.“ И кад смо горди, сујетни, ми смо робови. А роб није слободан, браћо и сестре. А нас је Бог створио да будемо слободни. Дао нам разум, да будемо слободни. Што каже Апостол Павле: „Све ми је слободно, али ми није све на корист. Све ми је слободно, али нећу да какво зло овлада мном.“ И ово кад говорим, увек се сетим оног мудрог човека који је рекао: „Шта је моја слобода? Моја је слобода“, каже, „да не учиним зло другоме. Е, то је највећа слобода.“ Да не чиним зло другоме. Дакле, браћо и сестре, човек кад је роб греху, он је у ствари роб своје лудости. Дакле, браћо и сестре, мудрост Божију… човек мудрошћу Божијом се човек испуњава када своју мудрост проверава са мудрошћу Божијом, а не онда када је убеђен: оно што ја кажем, то је светиња и ту нема… не може бити ништа другачије.Неће ни Богу да поверује да је другачије, него само онако… Зашто? Зато што је својеглав, што би рекао наш народ, зато што је тврдоглав — опет то речи нашег народа. А човек кад је тврдоглав, неће да послуша саветника никаква. Неће, браћо и сестре. А онај који слуша, он зна и зашта живи. Послушати значи смирити се и прихватити оно што се од тебе, од мене тражи. Дакле, браћо и сестре, божанска мудрост се даје само онима који су чистога срца. Благо онима који су чистога срца, они ће Бога видети. Тако каже Христос у Јеванђељу, браћо и сестре. Е, сад је само питање: проверавамо ли ми наша срца — јесу ли чиста или су прљава? Тамо где је прљавштина, тамо Бог не пребива, браћо и сестре. Бог је чистота. И он је човека чистог створио. Није га створио савршеног, али му дао задатак да се усавршава. Усавршавајте се до пуноће раста Христовога, каже опет Свети апостол Павле. Дакле, браћо и сестре, само људи светог живота су у исто време и чистога срца. Та мудрост је у ствари дар Божији, а не моја или твоја, брате и сестро. То је дар Божији. А нама је Бог дао све дарове који су нам потребни да живимо и у миру и у слози, да живимо у добру и на овоме и на ономе свету, браћо и сестре. Све је то дар Божији. А ми често мислимо: ма какви, ја дајем себи дарове. Дакле, браћо и сестре, дар Божији је и мудрост Божија, то је одозго.То је одозго, драги моји. Она је најпре чиста, а потом мирна, како каже Апостол Павле, кротка и покорана. Е, онај човек који не може да се покори, он нема чисто ни савест ни мисли, него стално затрпава ту своју прљаву савест тиме што почне само да прича. Дакле, браћо и сестре, а таква мудрост је само јеванђељска мудрост, а не наша, до које се долази вером и чистим и светим животом у вери. Зато, браћо и сестре, верујмо у Бога. Имајмо поверење у Бога. Кад верујемо у Бога и кад имамо поверење у Бога, онда ћемо имати поверење и у другога, без обзира што он можда и није поверљив човек. Али ти и ја испунимо оно што ми треба да испунимо. Нека он одговара што није поверљив. Нећемо се покајати ако поверујемо, па чак и ономе који нас можда и на зло наведе. Али он ће одговарати, као што ћемо и ми одговарати, браћо и сестре, за сваку празну реч која излази из уста наших. Само се Богом, браћо и сестре, наша људска реч преображава у божанску садржину. То је важно. Каква нам је садржај живота? Јер само Богу наша реч може свагда бити у благодати ако благодаћу живимо, браћо и сестре. Зато што благодат постаде од Исуса Христа. А ми се спасавамо… не верујте ни својим делима, не толико ни својим молитвама, јер и наша дела, и молитва, и пост, и подвиг, верујте, то је често сувише слабо за наше спасење. Али се ми уздамо у милост Божију, ми се уздамо у благодат Божију. А благодат Божија, то је Христос. Зато чујете на сваком богослужењу: „Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.“ Милост нам је Божија потребна, браћо и сестре. Зато на богослужењу, посебно на литургији, чујете често: „Господе, помилуј!“ Задивио сам се кад сам чуо како је Свети старац Јустин Ћелијски рекао: „Еј, Срби, кад кажеш једно ‘Господе, помилуј’, ту је сва тајна смештена.“ А ми кад кажемо „Господе, помилуј“, ми у исто време као да кажемо: „Господе, помози“, „Господе, спаси“, „Господе, опрости“. Дакле, браћо и сестре, нама су апостоли и свети оци пренели Христову науку, и само је питање да ли слушамо ту науку. И да ли чујемо реч Божију? А онај који је заглушен уком и буком овога света и који је заглушен собом, који слуша само себе, до њега не допире реч Божија. Дакле, браћо и сестре, слушање гласа Божијега доводи до благослова и присуства Божијега. Нека нам Господ помогне да се молимо, да верујемо, браћо и сестре, да се Господу молимо да управо речи, дела, мисли наше упућујемо ка добру. И рекох и понављам, да проверавамо наше поступке. Немојмо гледати шта други ради. Гледај шта ја радим, то је важно. Јер оно што ја радим помоћи ће… ако радим добро, помоћи ћу и другима да се подстакну да чине добро. Али ако ја чиним зло, онда ћу наводити и другога, зато што смо сви одговорни за све. Е, зато се ми сабирамо на литургију заједно, да тражимо милост Божију, да тражимо љубав Божију, да тражимо благослов Божији, браћо и сестре, јер без благослова не би смели ништа да чинимо. Зато свети оци кажу: хришћанин без благослова не сме ни да умре. Толико је благослов важан. Благослов није то нешто што је профано, зашто ми тражимо благослов од свештеника? Али свештеник мора да буде свестан када даје благослов.Да то није формалност, као што рекох, него да кажемо: „Благослови“… и свако богослужење почињемо тражењем благослова: или „Благословен Бог наш…“ или „Благословено Царство…“Јер оно што је благословено, то је и спасоносно. Богом спасено.“
Сабрање је завршено трпезом љубави коју је за окупљене приредио протојереј Родољуб Војиновић са својом породицом и верним народом.










