ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ
14. децембар 2014.
У недељу 14. децембра 2014. године, када наша Света Црква прославља св. пророка Наума и св.Филарета Милостивог, у препуном храму св. влкмч. Димитрија у Лазаревцу, Свету Архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, уз саслуживање Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, као и свештенства и ђакона Београдско-карловачке митрополије и Епархије шумадијске. Окупљени у великом броју, верници Колубарско-посавског намесништва, на челу са својим Првојерархом, дочекали су испред парохијског дома Његову Светост Патријарха Иринеја и у свечаној литији допратили до храма св. влкмч. Димитрија. Повод за ово Литургијско сабрање је био велики јубилеј, прослава стогодишњице Колубарске битке. Прослава овог јубилеја нераскидиво је повезана са храмом у Лазаревцу у чијој се крипти налази спомен костурница страдалника ове велике и за наш народ значајне битке. Светој Литургији присуствовали су и престолонаследник принц Александар Карађорђевићи принцеза Катарина Карађорђевић и директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, господин др. Милета Радојевић.
После скоро педесет година српски Патријарх је поново служио у нашем граду и том приликом поручио верном народу, који је дошао да га поздрави, да угледавши се на оне који су у Колубарској Бици положили своје животе за своју домовину, и ми за своју земљу учинимо оно што је у нашој моћи. Не жалећи своје животе, наши храбри преци бранили су оно што је најсветије, своју слободу, веру и своје светиње. Бранили су своје, нису отимали туђе. У томе је била њихова морална предност и због тога је са њима био и сам Господ. У сукобу са вишеструко надмоћнијим непријатељем, наш народ, наоружан најмоћнијим оружјем, љубављу према својој домовини, успео је да однесе победу. На примеру храбрих колубарских ратника и ми можемо да се поучимо како се то воли своја домовина. Морамо остати у својој постојбини. Онима који су одавде отишли, Његова Светост поручује да се врате својим домовима, храмовима и гробљима. Не чекајмо да за Србију неко други нешто учини, молећи испруженим рукама ка Истоку и Западу. Нека свако учини оно што сам може, а много можемо сами. Останимо јединствени у љубави према своме роду и домовини, према свој вери. Само тако, окренути Богу и себи, нећемо се постидети наше славне историје и славних предака.
Његова Светост Патријарх Иринеј је по завршетку Свете Литургије осветио просторије парохијског дома у Лазаревцу, рекавши овом приликом да о људима највише говоре њихова дела. Овај парохијски дом израз је љубави народа према Богу и својој Цркви и сведочанство да је онај немањићки, неимарски и задужбинарски дух, још увек присутан у нашем народу. У име Епархије шумадијске Његова Светост Патријарх Иринеј доделио је одликовања заслужнима за изградњу парохијског дома и његов велелепни изглед. На предлог ЦО лазаревачке при храму св. влкмч. Димитрија у Лазаревцу, одрене Светог Симеона Мироточивог добили су господин Драган Томић и господин Владан Јовичић.
Патријарх Иринеј и Владика Јован потом су служили помен официрима и војницима пострадалим у Колубарској бици, и у крипти храма дочекали госте, међу којима и председника Републике Србије, господина Томислава Николића, и председника Републике Српске, господина Милорада Додика, који су у оквиру државног протокола, полагали венце у спомен костурници. У наставку манифестације уследио је културно-уметнички програм, у оквиру којег је на простору градског парка у Лазаревцу изведен сценски приказ на тему Колубарске битке, урађен по тексту нашег познатог писца Милована Витезовића.
Свечаном ручку, организованом у парохијском дому, присуствовали су представници политичког и културног миљеа Републике Србије, као и многе личности из јавног живота града Лазаревца. Међу званицама били су амбасадори многих земаља. Његово Преосвештенство Владика шумадијски Господин Јован доделио је ордене Светог Симеона Мироточивог, господину Милораду Грчићу, директору Рударског басена „Колубара“ и господину Драгану Алимпијевићу, председнику лазаревачке општине, у знак захвалности за помоћ и љубав коју су указали својој Цркви.