ОПЕЛО ДР МИЛЕТИ РАДОЈЕВИЋУ

У четвртак 23. септембра 2021. године, у 13 часова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је опело др Милети Радојевићу, саветнику у Министарству просвете, науке и технолошког развоја за верска питања и дугогодишњем директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу. Епископу Јовану су салуживали Епископ пакрачко-славонски Господин Јован и Епископ тимочки Господин Иларион, свештенство и монаштво Колубарско-посавског намесништва, гости из Епархије шумадијске и других епархија СПЦ.

Пре самог опела у Центру за културу Лазаревац, у 11 часова, одржана је комеморација поводом упокојења Господина Милете Радојевића. Комеморацији су присуствовали председник СПС господин Ивица Дачић, Министар просвете, науке и технолошког развоја господин Бранко Ружић, директор Коридора Србије Александар Антић, потпредсеник СПС господин Жарко Обрадовић, председник Општине Лазаревац господин Бојан Стевић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, представници исламске заједнице у Србији, свештенство и монаштво СПЦ-а, бројни државни секретари, директори јавних предузећа на нивоу Републике Србије и локалних самоуправа, велики број пријатеља, који су пре почетка комеморације породици упокојеног Милете Радојевића упутили речи саучешћа. Председник СПС-а господин Ивица Дачић опростио се од Милете овим речима: „Милета је био човек спреман свима да помогне. Не само његовим лазаревчанима, већ свакоме ко би му се обратио за помоћ. Милета је био од оних људи који су увек ту за своје ближње, онај који све проблеме решава са лакоћом. Био је пример човека који даје увек више него што се од њега тражи и очекује. Убеђени социјалиста и велики верник, он је у себи објединио идеје хуманости, солидарности и бриге о човеку. У људима је видео пријатеље и браћу, а у свом послу мисију да се посвети заједници и сваком њеном члану. Својим знањем и карактером био је спона изнеђу државе и њених институција, са једне стране, и Српске Православне Цркве и других црквених заједница, са дуге стране. То може само човек кога изнутра покреће осећај за добробит свих око себе. Као верујући човек, духован и побожан, посебно место у свом срцу и души имао је за Српску Православну Цркву и њене свете оце.“

У својој беседи Епикоп Јован се осврнуо на живот Милете Радојевића: „Наш Милета је био дубоко верујући човек, човек који је имао црквену свест, и као такав био је пример како се воли Бог и човек, како се воли Црква и богослужење и како се воли своја породица. Био је добар човек, а добар је само онај хришћанин који живи по Богу и у Богу у Истини. Све оно добро које је наш Милета чинио, јесте бесмртно и вечно, и његова добра дела данас иду испред њега. Кроз цео свој живот се трудио, колико је то било у његовој моћи, да у себи носи лик правог српског хришћанина и домаћина. Одликовао се чврстином карактера и великом вером у Бога и у мисију коју је вршио. Био је примеран супруг, незабораван родитељ, осећајни деда, драг сарадник и топао саговорник. На његовом путу пратиће га молитве Светог оца Николаја, његове крсне славе, али и молитве Свете Петке, у чији је спомен почео да гради цркву-манастир у Сибници где се, како ми је више пута причао, излечио његов отац, који је једно време био глув, нем и слеп. Уз осећај људске  туге, али не и очаја, и жаљења због растанка са Милетом, осећамо људски бол што он није више са нама овде на земљи, што није више са својом породицом, пријатељима, али ми у исто време осећамно духовну радост у овом болу, што је Милета прешао из смрти у живот, и радујемо се у духу што смо у њему задобили молитвеника пред Богом.“

После опела у храму Светог Димитрија, поворка се упутила до градског гробља у Лазаревцу, на коме је др Милета Радојевић сахрањен. Мноштво верног народа, свештенства и монаштва који су се сабрали да одају последњу почаст упокојеном, само су још једно сведочанство несебичој помоћи храмовима и манастирима наше помесне Цркве, али и на многа још доброчинства и љубав који су од нас сакривени, а по којима ће Господ препознати Милету у свом Царству.

Милета Радојевић је рођен 17. децембра 1955. године у Миросаљцима, код Лазаревца. Од малих ногу одгајан је у хришћанској православној вери и светосавском предању, али одлучно поштујући и све друге вере. О дубини вере породице Радојевић говори и чињеница, да је његов син Зоран, данас свештенослужитељ у Архиепископији београдско- карловачкој.

Милета се након завршене основне школе и средње техничке ГСП школе „ Бора Марковић“ усавршавао на Техничком факултету Универзитета у Новом саду, а магистарску тезу и докторатодбранио је 2009 , односно 2012 године.

У периоду од 1976 године, до данас, богату радну биографију Милете Радојевића чине многе функције, али свакако период рада у ресору односа са црквама и верским заједницама представља круну његових људских и пословних настојања.

Његову привредну и политичку каријеру осамдесетих година прошлог века чинили су многе функције: био је референт за саобраћај у СО Лазаревац, заменик директора СП Стрела Лазаревац, директор ПД Јанко Стајчић Лазаревац, а касније и председник УО овог предузећа, члан градског већа скупштине града Београда, генерални директор Градско саобраћајног предузећа Београд, потом директор Канцеларије за сарадњу са верским заједницама Владе Србије, односно, касније директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Министарству правде Владе Републике Србије; и коначно саветник у Министарству просвете министру Ружићу, за верска питања. На последњем задатку нарочито се посветио унапређењу верске наставе, промоцији талената надарених ученика, студената и научника, а посебно је био надахнут у спровођењу очувања српског идентитета и традиције. Захваљујући Милети Радојевићу актуелно Министарство просвете, науке и технолошког развоја, успоставило је награду за истакнуте појединце.

Милета је био један од оснивача СПС-а  Лазаревац и члан главног одбора Социјалистичке партије Србије у више сазива, а на тој функцији је остао до данас. Такође, био је председник Социјалистичког савеза радног народа и народни посланик у првом сазиву Скупштине Србије. Био је и члан Извршног одбора општинског одбора СПС.

Молећи се за симфонију државе и цркве, остао је убеђени социјалиста и велики верник, јер је на своје функције долазио дискретно, ненаметљиво, скромнo, али тражећи да му се не брани да исповеда своју веру.

Био је добротвор многих храмова, помогао је велики број цркава, манастира, православних, као и других хришћанских конфесија, али и џамија. Нарочито је дао велики допринос Епархији шумадијској, у којој је и живео.

Радојевић је носилац многих признања: Ордена Светога Саве Другог степена, Ордена Вожда Карађорђа, Ордена Светог Симеона Мироточивог, ордена Епархије Ваљевске, Епархије будимљанско-никшићке, ордена Епархије горњо-карловачке, Епархије будимске, великог броја грамата и признања цркава и других верских заједница: Заједнице Римокатоличке цркве, Исламске Заједнице, Реформатске хришћанске цркве, румунске православне цркве, грко католичке цркве.

Милета је био човек благе нарави, увек насмејан. Он је поштовао, уважавао, саветовао, слушао. Волео је људе и несебично им помагао, порушено је градио, мирио завађене, опраштао свима…

Својим радом и животом посведочио је речи Апостола Павла: „Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах“. Упокојио се у Господу 18. септембра 2021. године, оставивши за собом супругу Зору, сина Зорана и ћерку Ивану са својим породицама.

Бог да му душу прости. Вјечнаја памјат!