СЛАВА У ЛАЗАРЕВЦУ

У суботу 8. новембра 2025. године, када наша Света Црква прославља светог великомученика Димитрија Солунског, у препуном храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, Свету Архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит шумадијски Господин Јован, уз саслуживање Његовог Преосвештенства викарног Епископа хвостанског Господина Алексеја, изасланика Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, као и монаштва, свештенства и ђакона колубарско посавског намесништва. За благољепије сабрања био је задужен Хор „Свети Димитрије“ из Лазаревца.
Повод за ово Литургијско сабрање је била је храмовна слава лазаревачке цркве. Овогодишњи домаћин славе била је ГО Лазаревац на челу са председником општине господином Томиславом Рикановићем.
Владика Алексеј је окупљеним верницима честитао празник и храмовну славу, обративши им се надахнутим речима и очинском поуком:
Драга браћо и сестре, по благослову Високопреосвештеног Архијереја и драгог Митрополита Јована имам послушање да благовестим и надам се да ћу моћи да промуцам неколико утешних речи за вас. Најпре да заблагодарим Господу и Светом Димитрију кога овај храм данас торжествено прославља као заштитника овога града. Благодарим Светом Димитрију што сам данас овде са вама, драгом Митрополиту што ме позвао и Свјатјејшем Патријарху који је благословио да данас будем овде. Свети великомученик Димитрије, кога данас прослављамо, је испунио заповест Јеванђеља, заповест о љубави. Како каже данашње Јеванђеље потребно је да љубите једни друге. А опет нам сведочи Јеванђеље да и поред те љубави коју ми као хришћани имамо свет нас је омрзнуо, а Христа и пре нас. Но, то није уплашило Светог Димитрија да се одрекне љубави, јер је Бог Љубав. На питање цара Максимијана, који је дошао у Солун, где је Свети Димитрије био војвода, да ли гони хришћане, Свети Димитрије и сам сведочи цару да је и он хришћанин. Није се постидео ни одрекао Христа. Није се уплашио. Знао је шта га чека. Ко се одрекне цара, а цар је у Римској империји био бог, предстојала му је смрт. Свети Димитрије позвао је свог ученика Лупа, предао му све своје богатство да раздели сиротињи. Његова брига о делима телесне милости, била је усмерена на стицање јединог правог богатства, Христа у себи. Христа је љубио свим својим срцем. Није пожалио своју младост, знајући да ће бити мучен и на крају убијен. Знао је да ће бити лишен свих земаљских почасти, уживања и радости. Знао је да га на Небу чека нешто много веће и непролазније. Прободен је копљима римских војника и тако завршио свој овоземаљски живот. Но, његов живот није завршен, јер је у руци Божијој. Преко хиљаду и седамсто година он помаже вернима који му се молитвено обраћају. Његово се име слави, као што и ми то данас чинимо у овом граду. Многи градови данас прослављају Светог великомученика Димитрија. Цео Сибир га прославља. Град Солун и данас се поноси његовим моштима и свечано их проноси градом. Нека нам живот овог Божијег угодника буде на поуку и пример. И он је био човек од крви и меса, као и ми, са слабостима које је победио. Позвани смо да и ми побеђујемо своје слабости, да добијемо дар расуђивања како и за кога да се определимо. Да се определимо да идемо за Христом, носећи крст свој достојанствено, јер је све на овој земљи пролазно. Благодарим вам и честитам славу! Нека нам Свети Димитрије буде на помоћи!“